Ovaj blog je posvećen zvuku i njegovim raznim oblicima. Tokom godina sam nalazio puno interesantnih stvari vezanih za zvuk, pa sam došao na ideju da sve te interesantne priče, eksperimente, instrumente, uređaje, knjige, filmove, audio zapise i događaje grupišem na jedno mesto, pre svega kao ličnu evidenciju, da ne moram više da se mučim da nađem sve te stvari, a nadam se da će i vama pomoći u boljem razumevanju zvuka. Pored zvuka kao mehaničke oscilacije, pisaću i o njegovoj upotrebi u muzici, filmu, svakodnevnom životu, itd. Trudiću se da ne kršim tuđa autorska prava, al baš ako bude negde neki propust... Ukoliko se vlasnik autorskih prava javi, skloniću sporan sadržaj. Sve predloge, pdf knjige, linkove i slično, što smatrate da bi pomoglo da se napravi jedna riznica znanja o zvuku, šaljite na danilocrni[et]yahoo[dot]com

понедељак, 26. мај 2014.

Digipipe

Virtuelni instrumenti sve više zamenjuju klasične u muzičkoj produkciji, jer su jeftiniji, lakši za kontrolisanje i ne zahtevaju studio za snimanje. Međutim, neki su se u ovoj imitaciji pokazali bolje, a neki ne, kao na primer duvački virtuelni instrumenti. Sviranje duvačkih instrumenata nije samo duvanje i pomeranje prstiju. Jačina duvanja, dužina i usmeravanje vazduha daju dodatnu boju zvuka koji se proizvodi, a to se ne može lako dobiti korišćenjem virtuelnih instrumenata. Rešenje ovog problema može da bude Digipipe, koncept kontroler za duvače koji je osmislio Arman Emami. U njega se duva kao u klasičan duvački instrument, a on bluetooth ili infrared konekcijom sa računarom šalje podatke u softver i tako generiše zvuk. Nema direktnu opciju za sviranje, već se to radi posebnim kontrolerom, klavijaturom ili tastaturom.


Više informacija: http://www.industrial-design-germany.com/industrial-design-innovations/



Објавио у
Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)