Zvučna špijunaža

Tokom hladnog rata razvijani su razni sistemi za špijunažu koji su javnosti otkriveni godinama nakon završetka 'sukoba'. Jedan takav primer su laserski mikrofoni, ali ne i jedini. Benn Jordan u videu ispod pokazuje sedam tehnika zvučnog špijuniranja koje on smatra zabrinjavajućim, jer gotovo svako može da samostalno napravi špijunske alate. Potrebno je malo više truda i eksperimentisanja, ali i opeznosti prema komšiluku!

Ptica kao skladište podataka?

Naslov sigurno zvuči uvrnuto, a šta tek reći za činjenicu da je ovo moguće? Dobro, nije moguće sačuvati ih baš u izvornom obliku i sigurno nećemo prestati da koristimo Google Drive i slične servise, ali ono što je Benn Jordan uradio je zaista fascinantno, prvo ideja koja mu je pala na pamet, a potom i sama realizacija. Naime, spektrogram zvuka jedne ptice liči pomalo na crtež ptice, što je slučajno otkrio. Zatim je obradio taj zvuk da spektrogram stvarno podseća na pticu i taj obrađeni zvuk puštao ptici iznova i iznova dok ona nije naučila da ga oponaša - zatim je to snimio, pogledao spektrogram i video zvuk koji podseća na njegov crtež. Kako je detaljno izgledao ovaj eksperiment može se pogledati u videu ispod:

#PlasticFreeParty

Bye Bye Plastic fondacija predstavila je prvu razgradivu gramofonsku ploču koja je, umesto od plastike, napravljena od polihidroksialkanoata koji ne zagađauje prirodu. Kompilacija sa 14 pesama koju je izdao Abracadabra zove se #PlasticFreeParty. Sav novac od prodaje biće usmeren u razvoj biorazgradivih ploča s ciljem da zamene plastične, s obzirom na to da razlike u kvalitetu zvuka (navodno) nema. A ko nema gramofon, pesme može da sluša i digitalno.

Više informacija: https://www.byebyeplastic.life/plastic-free-party-album

3D slike stvorene zvukom

Svima je iz naučnofantastičnih filmova poznato trodimenzionalno hologramsko projektovanje slike, a sada nešto slično može da se napravi i uz pomoć zvuka! Naučnici sa Univerziteta u Glazgovu su uspeli da uz pomoć ultrazvučnih talasa usmere kretanje sitne plastične perle, a kada kretanje dostigne određenu brzinu počinje da liči na trodimenzionalni objekat. Uz pomoć lasera je moguće menjati boje, a zvučnici zaduženi za pokretanje perle mogu i da reprodukuju zvuk u čujnom spektru.

Više informacija: https://www.nature.com/articles/d41586-018-01125-y

Akustička sočiva

Sočiva mogu da skrenu svetlosni snop i usmere ga u drugom pravcu od prirodnog prostiranja, a sada je to moguće uraditi i zvučnom talasu. Naučnici sa Univerziteta u Saseksu uspeli su da naprave ''aksutička sočiva'' koja mogu da promene pravac prostiranju zvuka. Frekvencijski spektar je veoma uzan i pokriva najviše jednu oktavu, što je dovoljno za jednostavne muzičke melodije, ali ne i za ljudksi glas. ''Sočiva'' su napravljena uz pomoć trodimenzionalnog štampača i sadrže posebno dizajnirane tunele kroz koje se zvuk odbija pri prolasku kako bi na izlazu promenio pravac.

Više informacija: https://dl.acm.org/citation.cfm?id=3328206

Najjači mogući zvuk

Tim nučnika Stanford univerziteta, koje je predvodio Gabriel Blaj, uspela je da eksperimentalnim postupkom stvori zvuk od 270 dB nivoa zvučnog pritiska ispod vode. Uz pomoć lasera sa X zracima stvoren je zvuk koji je na teorijskom maksimumu, mnogo glasniji od maksimuma koji bi bio stvoren u vazduhu. Zvuk većeg nivoa bi od 270 dB ne bi mogao da se postigne jer bi se od samog pritiska raspale čestice vode, zbog toga je ova vrednost označena kao maksimalna.

Više informacija: https://journals.aps.org/prfluids/abstract/10.1103/PhysRevFluids.4.043401

Laserski zvuk

Naučnici Masačusetsog tehnološkog instituta uspeli su da na dva načina pošalju zvuk laserom do uha slušaoca, uz pomoć vlažnosti vazduha. Laserski snop je manjan u ritmu audio zapisa, a poslat je sa razdaljine od 2.5 metra nivoom od 60 dB. Na ovaj način se zvuk može slati samo u određenim pravcima, ka određenim osobama koje treba da čuju informaciju, a ne i svi okolo. U početku će se koristiti u bezbednoste, a kasnije verovatno i u komercijalne svrhe.

Više informacija: https://www.osapublishing.org/ol/fulltext.cfm?uri=ol-44-3-622&id=404226

Razbijanje stakla zvukom

Milion puta smo u crtanom filmu videli scenu u kojoj se staklo razbija pevanjem. Uglavnom je loše pevanje razlog pucanja stakla i nema veze sa frekvencijom i nivoom zvučnog pritiska. Stvarnost je malo drugačija i to eksperiment u videu ispod želi da dokaže. Sintisajzer generiše zvuk i pokušava da razbije staklenu čašu.

Sviranje glasa

Svaki glas koji čovek proizvede (izgovori) obuhvata određeni frekvencijski spektar. Ista situacija je i sa notama klavira, ali i bilo kog drugog instrumenta. Dakle, pažljivim odabirom nota klavira mogli bismo da pogodimo frekvencijski spektar ljudskog glasa i da ga sviranjem imitiramo. Teorijski zvuči lako, u praksi mnogo teže, ali ipak, donekle moguće. Veliki broj tonova se svira istovremeno, neki od njih neprimetno kratko, a rezultat podseća na govor ili pevanje. Ovakve ''melodije'' mora da svira mašina, jer čovek jednostavno nema dovoljnu brzinu ni broj prstiju, U videu ispod možete poslušati kako to izgleda:

Ploča od hašiša

U SAD-u sve više raste legalizacija nekih opojnih droga, pa je kompanija Silverback Music rešila da tim povodom napravi gramofonsku ploču od presovanog hašiša. Ova eksperimentalna ploča je i ekstremno skupa - materijal je vredan 6000$, proizvodnja u studiju Capsule Labs košta je 1000$, a prva dva pokušaja su neslavno prošla jer je zvuk ploče loš. U planu je treći pokušaj, a na ploči će se nalaziti pesma Slightly Stoopid - Dabbington.

Više informacija: http://www.billboard.com/articles/news/magazine-feature/7661620/slightly-stoopid-smokable-hash-record

Feats Per Minute

Pre par godina su Merel, Pieter i Liat bicikl pretvorili u gramofon i nazvali ga Feats Per Minute. Nešto slično je napravljeno u Japanu, Turntable Rider, o kome sam već pisao, međutim, za njega se može reči da je kontroler, a ne pravi gramofon. Feats Per Minute zaista ima ploču, iglu, pojačavač i zvučnik na sebi, jedino je motor zamenio točak. Tokom vožnje, ploča se okreće jer je pričvršćena za točak, a kada bi (u idealnim uslovima) brzina bila konstantna, sa 33,3 obrtaja u minutu, muzika bi se reprodukovala normalnom brzinom. Ovako, promena brzine vožnje menja i brzinu reprodukcije ploče. Napravljen je samo jedan prototip, kao eksperiment, jer bi serijska proizvodnja bila besmislena - ploče bi se brzo uništile.

Više informacija: https://www.facebook.com/pg/featsperminute/

Cloud Piano

Mogu li oblaci da sviraju klavir? David Bowen je dokazao da je to moguće, svojim eksperimentalnim projektom Cloud Piano. Na klasičan klavir je nakačen dotak koji sadrži 88 čekića, kako bi pokrili svaku dirku. Oni su povezani sa kamerom koja snima nebo i sliku deli na 88 delova. Ako deo oblaka prekriva neki od tih delova, odgovarajuća dirka će biti pritisnuta. Pomeranjem oblaka i njihovim stalnim transformisanjem menja se i melodija.

Više informacija: http://www.dwbowen.com/cloud-piano

Galebov kljun umesto igle za gramofon

Michael Ridge je imao suludu ideju koja je ipak uspela - koristio je galebov kljun umesto igle za gramofon. Vrh kljuna je naslonjen na ploču, a na suprotnoj strani lobanje se nalazi kontaktni mikrofon koji kupi vibracije i signal sprovodi do zvučnika. Da stvar bude interesantnija ( ili čudnija ), na ploči se nalaze snimci ptica! Naravno, ovaj eksperiment samo oštećuje ploče, zvuk ima dosta šuma, ali je zanimljivo videti da je i ovako nešto moguće napraviti.

Seagull Skull Pickup from Michael Ridge on Vimeo.

Solid Vibration

Holandski Studio van Broekhoven SoundShapeLab nedavno je predstavio zanimljiv i koristan eksperiment - Solid Vibration. Trodimenzionalnim štampanjem prave se keramičke posude, ali se tokom tog procesa podloga stavlja na zvučnik. Zvuk izaziva pomeranje membrane, vibracije se prenose na posudu ( koja se ''štampa'' u tom trenutku ), pa ona dobija različite šare, koje zavise od zvuka koji se na zvučniku reprodukuje.

Više informacija: http://studiovanbroekhoven.com/solidvibration.html

Aural Architecture | Visualise Sound

Sung Ting Hsieh osmislio je vrlo interesantan način da se vizualizuje zvuk. Njegov eksperiment Aural Architecture | Visualise Sound koristi svetlost, vodu i senke da prikaže zvuke iz okruženja. Kontaktni mikrofon registruje zvuk koji se preko pojačavača dovodi na zvučnik. On se nalazi ispod metalne posude, pa se vibracije sa zvučnika prenose i na nju. Posuda je ispunjena vodom, a u nju uperena svetlost pod uglom. Vibracije stvaraju podrhtavanje vode, a pošto ona reflektuje svetlost, stvaraju se senke na zidu koje se menjaju u zavisnosti od zvuka.

Više informacija: https://www.behance.net/gallery/13892255/Aural-Architecture-Visualise-Sound

Gramofonska ploča od betona

Na blogu sam pisao o gramofonskim pločama od čokolade, leda, drveta, tortilja, plastike... a sad je na red došao beton! Ricardo Kocadag je napravio prvu betonsku gramofonsku ploču na kojoj se može čuti pesma Satisfaction legendarne grupe The Rolling Stones. Ploča je 6mm debela, a zvuk je prilično dobar, ako se uzme u obzir materijal od kojeg je napravljena. U videu ispod se može poslušati deo zvučnog zapisa.

Die Beton-Schallplatte in Aktion.
So klingt die erste Schallplatte aus Beton. Wir hatten den Erfinder zu Gast im Studio. Wie er auf die Idee kam und was das Ganze soll, erzählt er im Interview auf BLN.FM
Posted by BLN.FM on Tuesday, December 29, 2015

Non-Human Rhythms

Kako zvuče bakterije? Ovi sićušni organizmi se svakako kreću i pri tom stvaraju zvuk, ali pošto nisu dovoljno veliki ni da ih vidimo ni čujemo bez dodatnih tehničkih uređaja, Paloma López i Leslie García pokušavaju da nam dočaraju taj zvuk na drugi način. Kretanjem se oslobađa energija, a ona se može pretvoriti u električni impuls. On se pojačava i analogno moduliše kako bi se dobio zvuk. Do sada su napravljena dva ovakva eksperimenta koja su nazvana Non-Human Rhythms 1 i 2, a rezultati se mogu besplatno poslušati na zvaničnim stranicama.

Više informacija: http://www.interspecifics.cc/-/2015/08/non-human-rhythms-1/ i http://www.interspecifics.cc/-/2015/09/non-human-rhythms_-2/

cellF

Darren Moore je u oktobru 2015. godine svetu predstavio prvi biološki sintisajzer, nazvan cellF, koji sam reaguje na okolinu i svira onako kako on ''misli'' da treba. Sa svoje kože je ukolonio deo tkiva, a onda u nervni sistem slao muziku kao električne stimulacije. Rekacija neurona na dobijeni signal kontrolisala je sintisajzer, koji je na taj način pratio ono što Darren svira na bubnjevima. Sve to je uživo predstavio u Tokiu, a potom objavio šta je zapravo činilo njegov muzički nastup i kako je napravio poduhvat, koji je pripremao nekoliko godina. 

Više informacija: http://guybenary.com/work/cellf/

An Instrument For The Sonification Of Everday Things

An Instrument For The Sonification Of Everday Things je uređaj čudnog imena, ali još čudnije namene! Dennis P Paul ga je osmislio i koristi ga kako bi njime mogao da napravi muziku od bilo kog predmeta. Ovaj ''instrument'' ima senzor i radi slično kao teremin, na osnovu promene distance menja i visinu zvuka koji reprodukuje. Senzor skenira konturu predmeta koji se nalazi između njega i na osnovu toga se generiše zvuk. S obzirom na to da se predmet okreće tokom skeniranja, stvara se melodija koja se reprodukuje u petlji sa ritam sekcijom.

Više informacija: http://dennisppaul.de/an-instrument-for-the-sonification-of-everyday-things/

Cars On The Lanes

Nakon što je Jarbas Agnelli napravio Birds On The Wires, o kome sam nedavno pisao, verovatno je u svemu oko sebe video note, odnosno ideje za novi eksperiment. Tako je nastao Cars On The Lanes, ekperiment kojim je Jarbas pokušao da napravi muziku od saobraćaja. Četiri trake na autoputu predstavljaju četiri note, a svaki automobil koji prođe ''trigeruje'' virtuelni instrument. Pet različitih vremenskih perioda prolazaka automobila iskorišćeno je za sviranje na pet instrumenata, pa je tako nastala cela pesma! Kako to zvuči i izgleda može se pogledati u videu ispod.

Cars on the Lanes from Jarbas Agnelli on Vimeo.