Ovaj blog je posvećen zvuku i njegovim raznim oblicima. Tokom godina sam nalazio puno interesantnih stvari vezanih za zvuk, pa sam došao na ideju da sve te interesantne priče, eksperimente, instrumente, uređaje, knjige, filmove, audio zapise i događaje grupišem na jedno mesto, pre svega kao ličnu evidenciju, da ne moram više da se mučim da nađem sve te stvari, a nadam se da će i vama pomoći u boljem razumevanju zvuka. Pored zvuka kao mehaničke oscilacije, pisaću i o njegovoj upotrebi u muzici, filmu, svakodnevnom životu, itd. Trudiću se da ne kršim tuđa autorska prava, al baš ako bude negde neki propust... Ukoliko se vlasnik autorskih prava javi, skloniću sporan sadržaj. Sve predloge, pdf knjige, linkove i slično, što smatrate da bi pomoglo da se napravi jedna riznica znanja o zvuku, šaljite na danilocrni[et]yahoo[dot]com

четвртак, 08. јануар 2015.

Telharmonium

Davne 1897. godine, Thaddeus Cahill napravio je uređaj za koji se može reći da je preteča svih elektronskih muzičkih instrumenata, a posebno sintisajzera. Koristio je džinovske generatore zvuka i to je bila prva faza korišćenja aditivne sinteze, procesa generisanja zvuka u kome se na sinusoidu ( sine wave ), koja nema harmonike i predstavlja osnovni ton, dodaju harmonici sa stvaranje novih. Svaka dirka klavijature telharmonijuma imala je zupčanik, koji bi se okretao u polju stalnog magneta. Zupčanici pri okretanju seku linije magnetog polja i generiše se napon. Svi zupčanici su iste veličine, ali se svaki okreće drugačijom brzinom, pa je rezultat drugačije generisan zvuk. Telharmonijum je bio jako bučan i glomazan, prva verzija imala je 7, a druga i treća po 200 tona. U vreme kada je nastao nisu postojali ni pojačavači ni zvučnici, a Kejhil je bio svestan da je tadašnja tehnologija bila ograničena i da jedini način da se zvuk telharmonijuma reprodukuje jeste preko telefonskih veza. Ideja je bila da se signal sviranja telefonskim vezama šalje na slušalice telefona koje bi publika držala na ušima. 1906. godine je organizovan i jedan takav koncert, a publika je pozitivno reagovala na ovakav vid zabave. Problem sistema je bio taj što je signal telharmonijuma ulazio u koliziju sa telefonskim signalom, pa telefonski saobraćaj nije mogao da se odvija kako treba. Zato je ovaj izum propao, ali su ideje preuzeli neki drugi proizvođači, pre svih Hammond, kako bi kasnije razvili nove modele elektronskih muzičkih instrumenata.


Нема коментара:

Постави коментар