Nije lako biti muzička zvezda i paralelno voditi normalan život. Mnogi su, kako bi ostali na vrhu, morali da se žrtvuju raznih stvari, a nažalost, nekada je to morala da bude i porodica. Danny Collins ( koga sjajno glumi Al Pacino ), glavni junak istoimenog filma, danas je ostarela rok zvezda sa četrdesetak godina karijere. I dalje živi zahvaljujući staroj slavi i pesmama koje su ga proslavile u mladosti. Sam zna da nije napisao novu pesmu 30 godina, a da mu je i pre toga, na početku karijere, rečeno da će pevati ono što mu drugi kažu, ako želi da ima uspešnu karijeru. Alkohol, droga, žene, putovanja zbog turneja i sto drugih stvari onemogućile su mu da ima porodicu, čak je i sina upoznao kada je ovaj ušao u četvrtu deceniju. Tek kada Danny dobije zatureno pismo koje mu je John Lennon napisao skoro pola veka pre toga, shvata šta u životu ima, šta nema, a šta je, možda, mogao da ima da je to pismo dobio na vreme. Zbog toga rešava da promeni svoj način života... i onda film nastavlja svoju klasičnu ''filmsku priču'', koja i nije toliko bitna za sam zvuk. Razlog što je ovaj film pomenut na blogu je upravo slava i njene negativne posledice. Ko želi da postane muzička zvezda, verovatno će morati da se odrekne mnogih stvari. Postoje izuzeci, ali ih je jako malo. Zbog toga, ko god želi i sanja o životu rok ( ili bilo koje druge muzičke ) zvezde, treba prvo da pogleda ovaj film i da vidi kako da ne upropasti sebe. Danny na kraju još i nekako uspe da se ''povadi'', ali to je filmska priča - stvarnost je surovija i vrlo često nema srećan kraj.
Нема коментара:
Постави коментар